Kako napraviti votku: od zrna do čaše – vodič za domaće majstore

Šta je votka?
Votka je destilisani alkohol koji je izvorno bez boje i ukusa. Najčešće se pije čista, ali se koristi i kao osnova za mnoge koktele, kao što su Vodka Martini, Bloody Mary ili Cosmopolitan. Poreklo votke nije potpuno jasno, ali neki istoričari veruju da je ovaj destilat nastao u Istočnoj Evropi – bilo u Rusiji ili Poljskoj – u petnaestom veku, prvobitno u medicinske svrhe.
Tradicionalna votka pravi se od dva osnovna sastojka: vode i etanola koji se dobija fermentacijom žitarica, poput pšenice, raži ili sorguma. Mnogi proizvođači koriste i druge sirovine, kao što su krompir ili šećerna repa, a ponekad dodaju i biljne ili začinske sastojke da bi votka dobila svoj karakter. Sve češće se na tržištu pojavljuje i takozvana mlečna votka. Nakon fermentacije i destilacije, votka se filtrira i pročišćava kako bi se uklonile nečistoće i postigao gladak ukus.

Od čega se pravi votka?
Boca votke je jedan od najjednostavnijih alkoholnih napitaka i pravi se od svega nekoliko sastojaka:
Fermentabilna osnova: Većina alkohola počinje od poljoprivrednog proizvoda koji se fermentiše. Krompir se smatra jednom od tradicionalnijih osnova za votku, ali najčešće se koriste žitarice, kao što su pšenica ili raž.Nakon fermentacije, ova osnova proizvodi etanol – tečni alkohol koji se odvaja od ostataka zrna i koristi za votku.
Voda: Nakon destilacije, proizvođači dodaju vodu da bi postigli željeni procenat alkohola. U SAD votka mora imati najmanje 40% alkohola po zapremini (ABV), dok u Evropskoj uniji minimum iznosi 37,5%.
Dodatni sastojci (opciono): Tradicionalna votka je bez ukusa, ali neki proizvođači dodaju biljke, začine ili aroma sastojke tokom ili posle destilacije da bi dobili specifičan karakter votke.

Kako se pravi votka?
Većina proizvođača prati nekoliko osnovnih koraka:
Prvo se kombinuju osnovni sastojci. Žitarice poput pšeničnog slada, kukuruza ili raži mešaju se sa vodom i kvascem. Mešanje i grejanje (tzv. „votka kaša“) pomaže da se sve sjedini i spremi za fermentaciju.
Zatim sledi fermentacija. Smesa se ostavlja da stoji obično jednu do dve nedelje, dok kvasac ne preradi šećer u alkohol, stvarajući etanol i aromatična jedinjenja.

Nakon fermentacije, tečnost se odvaja od ostataka zrna. Čvrsti delovi se odbacuju, a tečnost – etanol – ide dalje u destilaciju.
Destilacija je proces pročišćavanja alkohola zagrevanjem i pretvaranjem u paru, koja se potom kondenzuje nazad u tečnost. Tako se uklanjaju nečistoće i povećava jačina alkohola. Neki proizvođači destilišu jednom ili dva puta, dok drugi rade višestruku destilaciju za čistiji rezultat. Ako prave aromatizovanu votku, biljke ili začine mogu dodati tokom ili između destilacija.

Nakon destilacije, tečnost se sortira. Prvih 35% destilata, tzv. „foreshots“ i „heads“, sadrži metanol ili acetone i obično se odbacuje jer je toksično. Sledećih 30% čini „hearts“, najbolji deo. Poslednjih 35% su „tails“, manje čisti, ali se mogu ponovno destilisati za dodatni proizvod.
Sledeći korak je filtracija. Tradicionalne votke su glatke i bez ukusa, pa se često filtriraju kroz aktivni ugalj ili druge sisteme da bi krajnji proizvod bio čist i prijatan za piće. Nakon filtracije, votka se razblažuje vodom do željenog procenta alkohola. Konačno, votka se flašira i stavlja u boce sa etiketama, spremna za prodaju i uživanje.